Molersko farbarski radovi

>
Molersko farbarski radovi

Kada je u pitanju krečenje zidova, možete birati između bezbroj različitih boja; osim, naravno, raznih tonova i nijansi, boje se razlikuju po sastavu. S druge strane, zajedničko im je da se prave od rastvarača, boja, veziva i odgovarajućih aditiva. Pokušaćemo da objasnimo kako se koriste krečne, disperzione, adhezivne i silikatne boje u kući.

1. Vrste boje za zidove

Boje za zidove se dele prema sastavu i nameni. Prema sastavu razlikujemo zidne boje na sintetičkoj bazi (nitro ili uljane boje) i one na bazi vode. Međutim, ako gledamo prema nameni, razlikuju se osnovne (prajmeri) i završne boje (lakovi). Pri biranju boja za zidove treba znati kakva je podloga koja će se krečiti, jer se i boje za zidove i po tome razlikuju.

2. Adhezivne boje

Adhezivne boje se često koriste za malterisanje unutrašnjih zidova. Ove su boje za zidove posebne, jer je vezivo u njima lepak koji nije otporan na vlagu. Stoga je vrlo važno da ova vrsta zidnih boja ne dođe u kontakt s vlagom niti da se koristi za vlažne prostorije. Adhezivne boje se preporučuju jer ne sadrže štetne aditive i zato su bolje za zdravlje. Kada hoćete da prekrečite postojeću adhezivnu boju, površina se najpre mora sasvim oguliti, a tek onda okrečiti.

3. Disperzivne ili perive boje

Disperzivne boje se vrlo često koriste za krečenje i unutrašnjih i spoljnih površina. Disperzivne boje se nazivaju i perivim. Kao što i sam naziv kaže, ovakve boje olakšavaju čišćenje i održavanje pošto smeju da se peru mokrom krpom, pa su posebno tražene za kuhinje i kupatila, gde je izvesnost prljanja mnogo veća. Možete birati između dve vrste: prva grupa je napravljena na bazi veštačkih, a druga na bazi prirodnih smola. Disperzivne boje za zidove na bazi sintetičkih smola su vrlo lepljive, ali štetnije po zdravlje. Boje s prirodnim rastvaračima, međutim, propuštaju vodenu paru i zdravije su. Disperzivne boje su uglavnom na vodenoj bazi, zbog čega se brzo suše. Osim toga, neprozirne su, a kvalitetne od nekvalitetnih možete razlikovati pomoću mokre krpe – one loše počinju da se ljušte čim dođu u kontakt s mokrom krpom.

4. Silikatne zidne boje

U silikatnim se bojama kao vezivo upotrebljava vodeno staklo. Silikatna boja za zidove je vrlo otporna, pa se uglavnom koristi za farbanje spoljnih površina. Ovim se bojama na površini formira sloj tvrdih silikata koji služe za njenu zaštitu. Silikatne boje se u enterijeru koriste za farbanje krečnih podloga. Ova zidna boja je abrazivna, pa njome treba naročito oprezno baratati! Korišćenje zaštitne opreme je obavezno!

5. Krečne boje za zidove

Krečne boje se najčešće i najviše koriste za farbanje unutrašnjih zidova. Vezivo u njima je, naravno, kreč. Premda je rad s njima nešto zahtevniji, uvek ih toplo preporučujemo, jer su najzdravije. Krečne boje nisu vodootporne, pa se skidaju u dodiru s mokrom krpom i tako možete da vidite da li su zidovi ranije krečeni ili ne. Starije zgrade ili one koje su pod zaštitom kao spomenici kulture, najčešće su farbane krečnim bojama.

5.1. Priprema podloge za krečenje

Najprikladnija podloga za krečne boje je, svakako, krečno-cementni malter. Betonske površine biće nešto problematičnije. Krečna boja za zid nanosi se na sledeći način: površina se prvo prelazi osnovnim premazom; prajmer je razređena krečna boja i čini je 70% krečne boje i 30% vode. Ako radite na površinama koje su već krečene, prajmer neće biti potreban. U tom se slučaju samo mora paziti na to da li je postojeća boja takođe krečna ili je boja na bazi minerala. Krečne boje za zidove nanose se na površinu valjkom za bojenje i četkama, ali se mogu i prskati.

Start typing and press Enter to search

Shopping Cart